Umetničko klizanje je zimski sport u kojem invidualci, parovi, ili grupe ljudi izvode skokove, piruete, i ostale poteze na ledu, često praćeni muzikom. Klizači se takmiče u više nivoa, od početnika do profesionalca, na nacionalnim i međunarodnim takmičenjima. Međunarodna klizačka organizacija (ISU) određena je za takmičenja i suđenja na njima. Umetničko klizanje spada u jedno od odabranih sportova na Zimskim olimpijskim igrama.
Glavna međunarodna takmičenja većinom organizuje lično ISU. U to se uključuje Zimske Olimpijske igre, Svetsko prvenstvo u umetničkom klizanju, ISU Gran pri, Evropsko prvenstvo u umetničkom klizanju i prvenstvo Četiri kontinenta.
Sam sport je takođe usko povezan i sa šou biznisom. Glavna takmičenja uključuju egzibicije u kojima najbolji klizači izvode tačke po izboru, bez ikakvih zabrana i ograničenja pred publikom. Mnogi klizači danas, i tokom karijere, kao i posle nje, klizaju i učestvuju u klizačkim egzibicijama i predstavama obično po završetku godišnje klizačke sezone (obično u leto i proleće).
Oprema
Klizaljke umetničkih klizača se vidno razlikuju od hokejaških. Osim što su mnogo manje i jednostavnijih sečiva, one na vrhu imaju takozvane “zubce toe picks ili „toe rakes“ koje se prvenstveno nalaze tu da bi olakšali i omogućili skokove i određene figure koje bi bile nemoguće obaviti bez tog dela klizaljki.
Sečivo klizaljke je zaobljeno na vrhu prstiju u radijusu od dva metra. Danas one su dizajnirane da održavaju što veću moguću klizačku stabilnost. Oštrica klizaljki je oko 4mm tanka. Oštrica je najvažnija u čitavom sportu, oštra je kao žilet (da bi mogao da seče led, koja je nažalost najviše doprinosila u povredi klizača), i od nje zavisi čitav ishod takmičenja.
Klizaljke umetničkih klizača su negde oko inč manje tj niže od ostalih klizača u drugim disciplinama, da bi mogli više da kontrolišu rad nogu (što je veoma važno u plesnoj disciplini) kao i da bi imali više kontrole u izvođenju drugih figura.
Klizaljke se po tradiciji izrađuju ručno od više slojeva kože. Ali skorašnjih godina, često se mogu naći i one od sintetičkih materijala sa termoizolacijom koje poslednjih godina postaju sve više popularne među klizačima zato što su kombinacije snage i jačine klizaljke a ujedno su i tanje i lakše i pružaju više osećaja od kožnih koje su više pucale od današnjih. Poslednji dizajn u izradi klizaljki donose izdignutiju petu koje dozvoljavaju veću fleksibilnost i više slobode. Tipična i uobičajena boja klizaljki za muškarce je obično crna, dok devojke najčešće nose bele ili boje mesa. (mada postoje i duge boje, ali ove su jednostavno standardne). Takođe uvek postoji opcija navlačenja čarapa preko klizaljki (što zbog boje kostima, što zbog siguracije od pertli), tako da ni boja nije uvek nužna.
Oštrica je snažno pričvršćena za cipelu šrafovima. Ponekad profesionalni klizači u obližnjim šopovima mogu naručiti specijalne klizaljke napravljene samo za njih.
Ostala oprema koju klizači koriste uključuje i uloške koje štite klizača od padova, ublažavajući mu pad, i bol, naročito kad uči novi skok. Još jedan deo opreme je i štitnik za klizaljke, koji se stavlja na oštricu kad klizač želi da prošeta (npr. do podijuma) kada nije na ledu. Štitnik štiti oštricu od prljavštine i oštećenja kao i ped pod kojim hoda da ga ne bi oštetila oštrica. Soft blade covers ili soakers služe da zaštite klizaljku od rđe dok se klizač zagreva.
Discipline
Olimpijski sport, umetničko klizanje obuhvata u sebi sledeće discipline:
- Klizanje pojedinaca, za muškarce i žene. Klizači na takmičenjima izvode progame uz muziku čiji su osnovni elementi: Skokovi, Piruete, Koraci, (i Spirale za žene i sportske parove).
- Sportski parovi tim se sastoji od žene i muškarca. Par izvodi samostalne elemente kao i one specifične samo za tu disciplinu kao što su throw jumps, u kom muškarac baca partnerku visoko, dok se ona dočeka na led izvodeći skok.; Lift, u kojima se žena drži visoko iznad partnerove glave i to u raznim drugačijim varijacijama, zavisno od međusobnog dogovora.; pair spins, u kojem i partner i partnerka izvode sinhronizovan spin; i spirala smrti, gde muškarac zabada vrh svoje klizaljke u led, dok drugu ispruži ispod partnerkinog tela, koju vrti u krug oko sebe, što je moguće niže ledu.
- Plesni parovi, koji se opet sastoji iz mešovitog tima muškarac/žena. Plesni parovi se veoma razlikuju od sportskih parova, prvenstveno po tome što se više fokusiraju na komplikovane korake koje se striktno drže forme plesa i ritma muzike više nego na akrobatske skokove, bacanja i podizanja. Kao dodatak plesnoj disciplini, klizači osim što kližu uz muziku po izboru, moraju da izvedu i compulsory dances sa obaveznim koracima i uz obično klasične ritmove. Uprkos nedostatku očiglednih trikova, plesna disciplina se smatra da je disciplina sa najdetaljnijim mogućim ocenjivanjem uključujući u ocenu i veoma važne tehničke elemente. Jedino se u plesnoj disciplini mogu dozvoliti na takmičenjima muzičke numere sa vokalima
Izvor: wikipedia