Веома је дуга историја клизања на леду. Београђани су, према доступним подацима, још давне 1881. године могли да купе најбоље клизаљке тога времена познате као „Халифакс“. Сасвим је сигурно да београдски трговци не би објављивали оглас за продају клизаљки да међу грађанством није постојао интерес за клизање на леду. Још давне 1883. године 25. децембра, „Београдски дневник“ обавештава читаоце о следећем: „Као што чујемо почетком јануара месеца приредиће се велика вечерња забава на леду у „Венецији“. Заиста можемо и ми мало уживати и у нашој «Венецији» као оно Млечани у својој. Биће и лампиона и музике, само не – гондоле. Ми се радујемо томе и желимо приређивачима право „венецијанско“ вече у бари „Венецији“.
Београдско клизачко друштво је основано 09. децембра по старом, тј. 21. децембра 1890. године по новом календару (у XIX веку разлика између јулијанског и грегоријанског календара износила је дванаест дана). У периоду до 14. децембра 1890, надлежни органи су на основу Закона о удружењима и зборовима потврдили Правила Београдског клизачког друштва. Упис нових чланова се вршио у књижари Петра Ћурчића на Обилићевом венцу бр. 14. Редовни чланови плаћали су чланарину 8 динара, помагачи 12 динара годишње, а утемељачи 25 динара „једном за свагда“. На овај начин клизање на леду постало је један од најстаријих спортова којим су се на организован начин бавили Београђани.
„Мале новине“ 22. Децембра 1890. године дају детаљан извештај о раду овог Друштва.
“Пошто је друштво добило од општине београдске место у бари Венецији за друштвено клизалиште, онда се оно одмах постарало да га што боље уреди. Сад је већ клизалиште тако уређено, да ће моћи потпуно задовољити сваког клизача… Милина је погледати ону лепу гомилу веселих девојака и младића, који јуре преко леда док их музика са обале увесељава својим умилним звуцима…”.
Клизалиште се одржавало и сваког дана се шмрковима поливало. Подигнута је и елегантна и украшена клупска барака где су чланови могли да оставе своју гардеробу и да се окрепе којом чашом пива и другим пићем. Клизалиште је свечано отворено 23. децембра 1890.
Већ наредне 1891. године, 13. и 27. јануара одржана су и прва такмичења и утрке на леду у Београду. Новине су о овом догађају извештавале: „Друштвено клизалиште било је лепо окићено тробојкама, а музика је свирала разне комаде. Дивота је било погледати клизаче како у највећем трку изводе разнолике, веште и лепе фигуре. Света се било толико искупило, да ти се чинило да се ту слегао цео Београд. На овим тркама било је и награде за најбржу трку“. Клизање се наставило даље развијати у нашем граду у зависности од великих сукоба и ратова као и временских услова.
„Mодерно доба“ за нас клизаче почиње изградњом првог „вештачког“ клизалишта у Београду- клизалишта „Ташмајдан“ давне 1954. године, преко отварања прве ледене дворане „Пионир“ па до данашњих дана.
Преузето из књиге „Слике и трагови на леду“ – Дејан Милутиновић