Уметничко клизање

Уметничко клизање је зимски спорт у којем инвидуалци, парови, или групе људи изводе скокове, пируете, и остале потезе на леду, често праћени музиком. Клизачи се такмиче у више нивоа, од почетника до професионалца, на националним и међународним такмичењима. Међународна клизачка организација (ISU) одређена је за такмичења и суђења на њима. Уметничко клизање спада у једно од одабраних спортова на Зимским олимпијским играма.

Главна међународна такмичења већином организује лично ISU. У то се укључује Зимске Олимпијске игре, Светско првенство у уметничком клизању, ИСУ Гран при, Европско првенство у уметничком клизању и првенство Четири континента.

Сам спорт је такође уско повезан и са шоу бизнисом. Главна такмичења укључују егзибиције у којима најбољи клизачи изводе тачке по избору, без икаквих забрана и ограничења пред публиком. Многи клизачи данас, и током каријере, као и после ње, клизају и учествују у клизачким егзибицијама и представама обично по завршетку годишње клизачке сезоне (обично у лето и пролеће).

Опрема

Клизаљке уметничких клизача се видно разликују од хокејашких. Осим што су много мање и једноставнијих сечива, оне на врху имају такозване “зубце toe picks или “toe rakes” које се првенствено налазе ту да би олакшали и омогућили скокове и одређене фигуре које би биле немогуће обавити без тог дела клизаљки.

Klizaljke

 

Сечиво клизаљке је заобљено на врху прстију у радијусу од два метра. Данас оне су дизајниране да одржавају што већу могућу клизачку стабилност. Оштрица клизаљки је око 4mm танка. Оштрица је најважнија у читавом спорту, оштра је као жилет (да би могао да сече лед, која је нажалост највише доприносила у повреди клизача), и од ње зависи читав исход такмичења.

Клизаљке уметничких клизача су негде око инч мање тј ниже од осталих клизача у другим дисциплинама, да би могли више да контролишу рад ногу (што је веома важно у плесној дисциплини) као и да би имали више контроле у извођењу других фигура.

Клизаљке се по традицији израђују ручно од више слојева коже. Али скорашњих година, често се могу наћи и оне од синтетичких материјала са термоизолацијом које последњих година постају све више популарне међу клизачима зато што су комбинације снаге и јачине клизаљке а уједно су и тање и лакше и пружају више осећаја од кожних које су више пуцале од данашњих. Последњи дизајн у изради клизаљки доносе издигнутију пету које дозвољавају већу флексибилност и више слободе. Типична и уобичајена боја клизаљки за мушкарце је обично црна, док девојке најчешће носе беле или боје меса. (мада постоје и дуге боје, али ове су једноставно стандардне). Такође увек постоји опција навлачења чарапа преко клизаљки (што због боје костима, што због сигурације од пертли), тако да ни боја није увек нужна.

Оштрица је снажно причвршћена за ципелу шрафовима. Понекад професионални клизачи у оближњим шоповима могу наручити специјалне клизаљке направљене само за њих.

Остала опрема коју клизачи користе укључује и улошке које штите клизача од падова, ублажавајући му пад, и бол, нарочито кад учи нови скок. Још један део опреме је и штитник за клизаљке, који се ставља на оштрицу кад клизач жели да прошета (нпр. до подијума) када није на леду. Штитник штити оштрицу од прљавштине и оштећења као и пед под којим хода да га не би оштетила оштрица. Soft blade covers или soakers служе да заштите клизаљку од рђе док се клизач загрева.

Дисциплине

Олимпијски спорт, уметничко клизање обухвата у себи следеће дисциплине:

  • Клизање појединаца, за мушкарце и жене. Клизачи на такмичењима изводе прогаме уз музику чији су основни елементи: Скокови, Пируете, Кораци, (и Спирале за жене и спортске парове).
  • Спортски парови тим се састоји од жене и мушкарца. Пар изводи самосталне елементе као и оне специфичне само за ту дисциплину као што су throw jumps, у ком мушкарац баца партнерку високо, док се она дочека на лед изводећи скок.; Лифт, у којима се жена држи високо изнад партнерове главе и то у разним другачијим варијацијама, зависно од међусобног договора.; pair spins, у којем и партнер и партнерка изводе синхронизован спин; и спирала смрти, где мушкарац забада врх своје клизаљке у лед, док другу испружи испод партнеркиног тела, коју врти у круг око себе, што је могуће ниже леду.
  • Плесни парови, који се опет састоји из мешовитог тима мушкарац/жена. Плесни парови се веома разликују од спортских парова, првенствено по томе што се више фокусирају на компликоване кораке које се стриктно држе форме плеса и ритма музике више него на акробатске скокове, бацања и подизања. Као додатак плесној дисциплини, клизачи осим што клижу уз музику по избору, морају да изведу и compulsory dances са обавезним корацима и уз обично класичне ритмове. Упркос недостатку очигледних трикова, плесна дисциплина се сматра да је дисциплина са најдетаљнијим могућим оцењивањем укључујући у оцену и веома важне техничке елементе. Једино се у плесној дисциплини могу дозволити на такмичењима музичке нумере са вокалима

 

Извор: wikipedia

Скорашње објаве